четвртак, 29. јун 2017.

Косовски завет у Јагодини



“Нека буде што бити не може,
Нека буде борба непрестана“

У овим стиховима песника и владике Петра II Петровића Његоша, нобеловац Иво Андрић видео је потпуни израз нашег основног и најдубљег колективног сећања, потпуни израз нашег најважнијег предања и завета, косовског завета. Косовски завет међу Србима живи још од средњег века, од славног боја на Косовом пољу. Да је жив и данас, доказано је и синоћ на трибини која се одржала у Јагодини, а на којој је говорио проф. др. Милош Ковић.  



Професор Ковић, историчар и професор Филозофског факултета у Београду је један од оних Срба, који попут великана из наше прошлости носи у срцу косовски завет наслеђен од предака. У то смо се уверили синоћ у Јагодини. Професор Ковић је одржао трибину која је носила назив „Косовски завет“ пред препуном салом у јагодинској гимназији. Више од стотину присутних нетремице је пратило излагање овог врсног историчара. Пре трибине професора Ковића сачекали су новинари а након трибине низ питања публике.


Милош Ковић је истакао да је косовски завет, предање које је уобличило нашу нацију, да је то предање заслужно јер смо се одржали као народ кроз векове туђинске власти. Такође је истакао да је косовски завет дубински повезан са вером и да једино кроз веру има прави значај. Професор Ковић је рекао да је косовски завет, уз култове наших светих владара из рода Немањића и култ Св. Саве, основни супстрат српства. Да је то оно што је Србе одвајало од суседних, њима сродних словенских народа. Ковић је говорио о томе како је косовски завет преживео векове, уз приче предака, епске гусларске песме и саборност око православне цркве. Говорио је и о нашим великанима који су на себи својствен начин промовисали косовско предање: Вуку Караџићу, Његошу, Милану Ракићу, владици Николају Велимировићу и Иву Андрићу. Али и о онима који нису били Срби али су косовски завет видели као нешто суштински значајно: Мавру Орбинију, Јернеју Копитару, Гетеу и браћи Грим, као и о низу познатих светских историчара. 

Ковић је говорио и о важности очувања косовског предања међу нама, данас живућим Србима. Напоменуо је и то да је косовски завет имао своје успоне и падове током историје али да није нестао. Да је нестао, нестало би и нас. Истакао је важност тога да знамо наше основно предање, наш завет, јер то је оно што нас чини Србима и одваја од других али уједно и спаја са осталим европским и светским народима који себе сматрају заветним народима – Јеврејима, Јерменима, Етиопљанима и Енглезима, као и са другим народима који себе сматрају изабраницима Божијим. Ковић се дотакао и теме о значају Видовдана кроз нашу историју. На крају, професор Ковић је истакао како сматра да је косовски завет итекако жив међу нама, а тај закључак, каже, донео је на основу тога јер је у публици било пуно младих људи заинтересованих за ову тему. 
Oрганизатори трибине били су Српска православна црквена општина јагодинска и 
Српска омладинска културна организација СОКО.

Аутор: Марио Јегдић, старешина "СОКО" организације

среда, 07. јун 2017.

У одбрану професора Ковића

         Ових дана сведоци смо препирања српских националиста и родољуба око музичке фонтане на Славији. Једна страна је куди, а друга је брани. И док траје та безначајна свађа која из дана у дан бива све већа и озбиљнија, на само два километара од фонтане на Славији налази се Филозофски факултет на коме се ових дана полако али сигурно убија  дух националне свести и српског идентитета.
     Наиме на Филозофскм факултету ових дана спрема се чистка професора који нису подобни. Када је неком друштву најтеже, увек су ослонац ителектуалци, професори, доктори који својим књигама и јавним наступима морају да тргну свој народ и  да га усмере на прави пут, али то није случај и са нашом интелектуалном елитом која се сакрила у своје кабинете као у мишију рупу и из тих рупа не жели да изађе неби ли на тај начин сачували свој положај.       
                                                               


         Један од оних који је изашао из свог кабинета и ко скоро свакога дана држи јавне наступе, предавања, и промоције својих књига и на тај начин утиче на очување и одбрану српске националне свести је проф. др Милош Ковић.  Због свог ангажмана у јавности постао је неподобан и сада Филозофски факултет жели да га се отараси.                                                                               О професору Ковићу не треба пуно говорити довољно је само рећи да се ради о врхунском ителектуалцу, о човеку који  је глас српске националне свести, тачније оно што су били Стојан Новаковић и Слободан Јовановић  у 19. веку, то је Милош Ковић у овом.                                                                                                                
Професор Ковић са члановима Српске омладинске културне организације "СОКО"
 
Овим путем позивам све искрене патриоте, родољубе и националисте да се оставе тулих и безначајних расправа о фонтанама него да се уједине и не дозволе да се на Филозофском факултету угаси глас националне свести.                                                                                                              
          Зато вас молим да својим потписом подржимо професора др Милоша Ковића и спречимо његов одлазак са Филозофског факултета у Београду. 

Старешина СОКО организације
Александар Рацић