недеља, 28. фебруар 2016.

Фебруар 1816-Обновљена државност

Споразумом између кнеза Милоша и Марашли Али-паше, склопљеном 6. новембра 1815. (по грегоријанском календару), уведена је мешовита српско-турска управа у Београдском пашалуку, чиме је де фацто завршен Други српски устанак и Српска револуција (1804-1815) уопште. Фебруара 1816. године султан Махмуд II (1808-1839)
и Висока порта потврдили су овај споразума са седам фермана, чиме је и де јуре окончан дванаестогодишњи српско-турски сукоб, а Србија кренула путем мирног развоја и дипломатске борбе за укидање феудалне власти и стварање самосталне државе.


четвртак, 18. фебруар 2016.

Предавање: Сретење 1804. и 1835. године. Значај и порука.

У четвртак, 18. фебруара у препуној сали ТИН ЗОНЕ Народне библиотеке у Јагодини одржано је занимљиво и инспиративно предавање. О значају Сретења 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и Сретења 1835. када је донет први демократски устав модерне Србије говорили су еминентни јагодински историчари, професор Нинослав Станојловић и магистар Дејан Танић. Скуп је отворио један од истакнутих чланова "СОКО" Стеван Симоновић, који је подсетио на Хегелове речи да је разлика између господара и роба то што роб мисли само о преживљавању, а господар и о нечему вишем, и у том се контексту запитао да ли су Срби господарски или ропски народ. У свом излагању, професор Станојловић је кроз призму избора празника у Србији после 1804. године занимљиво приказао турбулентну српску историју 19. и 20. века. Магистар Танић је Први српски устанак и доношење првог демократског устава ставио у шири европски и светски контекст истакавши значај стварања модерне српске државе за развој европског друштва. Предавање су организовали Српска омладинска културна организација "СОКО" и Народна библиотека у Јагодини.





понедељак, 08. фебруар 2016.

Масакр над православним Србима у Дракулићу 7. фебруара 1942.

07.фебруара 1942. године хрватске усташе су извршиле чувени масакр у Дракулићу, над православним српским житељима. Хрватски нацисти убили су хладним оружјем око 2.300 Срба, већином стараца, жена и деце, јер су војно способни мушкарци углавном били у заробљеништву. Убијено је 551 српско дете. У злочину се истакао римо-католички фратар Мирослав Филиповић, каснији командант логора Јасеновац.


Иживљавање усташа