Време Николаја II Романова

Последњи цар огромне Руске империје био је Николај II Романов (1868-1917). На престо државе која се простирала од Варшаве до Владивостока дошао је 1894. године. После стварања Тројног савеза, Русија је увидела да мора пронаћи савезника у Европи. Зато је заједно са Француском направила савез 1894. године. Цар Николај је том савезу придавао велики значај. Поред тога желео је да у Европи влада мир па је иницирао сазивање мировне конференције у Хагу 1899. године. Зато је 1901. године номинован за Нобелову награду за мир.

Николај II Романов (1868-1917)

На Далеком истоку сукобљавали су се утицаји Русије и Јапана, па је 1904. године избио рат. Јапан су подржавале Велика и Британија и Сједињене Америчке Државе. Велики кредити су Јапану омогућени у САД-у, док су Русији сви приступи иностраним кредитима били блокирани. У том рату, који је завршен 1905. године, Русија је претрпела велики пораз. У земљи је након тога због лоше економске ситуације и отпора царизму избила револуција. Царска влада је  угушила револуцију из 1905. године, обећавајући устав. Октобарским манифестом из 1905. године цар је гарантовао свим становницима грађанске слободе, оснивање Думе (Скупштине). Следеће године, 23. априла, донет је први устав у Русији.

Отварање  рада Државне Думе 1906. године у Зимском дворцу

Руска економија је била на путу спорог али сигурног развитка. Захваљујући савезу са Француском , француске банке су почеле улагање у руску привреду. Године 1892. Русија је имала је железничку мрежу од 31 202 километара да би 1905. године имала 61 085 километара. Производња сировог гвожђа порасла је са 1,1 милиона метричких тона (1892) на 2,7 милиона (1905). Производња угља, као битне ставке развоја индустрија, повећана је са 6,9 милиона тона  (1892) на 18,7 милиона тона угља (1905). По производњи нафте Руска царевина била је на првом месту што је јако погађало америчке компаније. Само на подручју Бакуа (данас Азербејџан) 1900. произведено је више нафте него у читавом САД-у. Одатле подршка Сједињених Америчких Држава Јапану у руском-јапанском рату 1904-1905. године. Пољопривреда се развијала, повећаван је број засађених хектара. Финансије су држане под контролом захваљујући дугогодишњем министру финансија Сергеју Виту. Високо царине су стављене на страну робу да би се заштитила руска индустрија и пољопривреда, затим је 1897. године уведен златни стандард што је довело до повећања инвестиција.

Становништво је такође расло. Током 1894. године у Руској империји је живело 125 милиона становника, да би 1904. године број се повећао на чак 146 милиона.

Русија 1913. године

Савез са Француском је проширен 1907. године приступила Велика Британија. Тада је формирана Срдачна Антанта као противтежа Тројном савезу (Немачка, Аустро-Угарска и Италија). У току Балканских ратова Русија је давала подршку Србији у борби за ослобођење од Турака и одбрану од Бугара. Због Краљевине Србије Руска империја је и загазила у Први светски рат.

 "Држећи се својих историјских традиција и једнаки вером и крвљу са словенским народима, Русија није никад била равнодушна према њиховој судбини. Нарочито снагом солидарности пробудила су се осећања руског народа према Словенима последњих дана, кад је Аустро-Угарска поставила захтеве Србији који се не могу примити од стране ниједне независне државе." (август 1914, Цар Николај II)

Руска армија је загазила у рат иако није била спремна испуњавајући дужност према словенској браћи. Интервенција цара Николаја спасила је српску војску сигурне пропасти током повлачења преко Арбаније. Наиме, савезнички бродови су одбијали да приме српске војску, да би тек након претње цара Николаја да ће Русија потписати сепаратни мир са Тројним пактом ако се не пружи превоз српским трупама, савезнички бродови почели да превозе.Иако Агитација комуниста и анархиста, потпомогнутих немачким новцем, довела је да током 1916. године долази до дезертерства и штрајкова у позадини. 

"Бугарска, наш једноверник, којега је Русија недавно ослободила из ропства турског, хришћанском вером и словенством, мучки је напала нашу савезницу Србију. Руски народ гледа са болом на издају Бугарске, која нам је била до последњих дана тако блиска и са крвавим срцем извлачи свој мач против ње, предајући издајника словенске ствари праведној казни Божјој." (19. октобар 1915, објава рата Бугарској)

Због Фебруарске револуције цар Николај одрекао се царског престола и био је са породицом спроведен, по одлуци Привремене владе, у Тоболск. У пролеће 1918. године бољшевици су га спровели у Јекатеринбург. Ту је 17. јула 1918, заједно са породицом, стрељан последњи руски цар, Николај II Романов. Императора Николаја II Руска православна црква је прогласила за мученика 2000. године.

Породица Романов 1914. године