петак, 25. децембар 2015.

Подржимо "Дан Републике Српске"

Данас је на Универзитету у Источном Сарајеву почела са радом наша студентска канцеларија која ће водити кампању за Дан Републике Српске. Након кампање #NoKosovoUNESCO нашу канцеларију из Косовске Митровице смо пребацили у Источно Сарајево. Оквирни план кампање је направљен и обухватаће промотивне активности и јаку међународну промоцију, а план је да канцеларија ради активно до 9.1.2016. Све што будемо радили биће позитивног каратктера и у потпуности фокусирано на академско, учтиво и културно подизање свијести нашег народа и људи из иностранства. Радићемо то са достојанством, без увреда, ружних ријечи и уз највеће поштовање свих других људи.

Овај пут наши домаћини су представници Студентског парламента у Источном Сарајеву који ће нам помоћи око свих предвиђених активности. Циљ ове иницијативе је приказати да је Република Српска у својим садашњим уставним оквирима отворена према свијету и да нове генерације младих Срба које долазе, много воле, поштују и бране своју отаџбину, али у исто вријеме су спремни да уважавају и буду добри српски домаћини за све друге народе, појединце и људе који уважавају и поштују нас. 

Позивамо све колеге да ову слику поставе на свој профил до 9.1.2016.

„Позивамо све колеге студенте, студентске организације, донаторе, медије и друге појединце да нас испрате и подрже у овој кампањи и да покажемо да смо јединствени. Упоредо са нашом канцеларијом имаћемо помоћ и наших колега из Косовске Митровице, Београда и Бањалуке са којима ћемо паралелно радити. Сви који су заинтересовани да нам помогну на било који начин, нека се јаве поруком путем адресе studentizaistinu@gmail.com . Нека брат загрли брата до себе, јер слога наша биће пораз врагу.“
Ова акција Студената за истину има подршку Српске Омладинске Културне Организације из Јагодине. На својим страницама делићемо објаве ФБ стране Студената за истину .

четвртак, 24. децембар 2015.

Српска православна црква осуђује расколничку Кијевску патријаршију која отима храмове и терорише православне вернике у Украјини

Српска православна црква (СПЦ) осудила је деловање расколничке украјинске аутокефалне цркве и покушаје да отму храмове који припадају Украјинској православној цркви, која је под јурисдикцијом Московске патријаршије, јавила је РИА Новости, а преноси Србин.инфо.

grb_SPC

Његова светост патријарх српски Иринеј је у писму руском патријарху Кирилу и митрополиту кијевском и целе Украјине Онофрију поручио да осуђује неморално деловање присталица самопроглашене «Кијевске патријаршије», који потврђују да не припадају истинском православљу, саопштила је Руска православна црква.

Српски патријарх је истакао да су расколнике такозване Кијевске патријаршије одавно одбациле православне цркве и да они припадају православљу само по имену.

«Њихов презир према нормама хришћанског морала, спремност да мрзе, лажу и проливају крв је живо сведочанство тога», навео је патријарх Иринеј у писму.

Подсетивши на насиље према свештенству и парохијанима Успенског храма у селу Птичје, у Ровенској области, патријарх је навео да се православни Срби моле за њих да им Господ подари снагу да храбро прођу сва искушења.

«Ми узносимо своје молитве за оне који су постали жртве погрома и грубог насиља у том селу, за свештенослужитеље, који су пребијени у име Христа, за нашу несрећну браћу, које већ неколико дана море жеђу и глађу у њиховом храму, не дозвољавајући им да добију неопходну медицинску помоћ», истиче се у писму.

Патријарх српски је истакао да ништа мање узнемирење верника у Србији изазива недавни покушај непризнате Украјинске аутокефалне цркве да се отме Кијевско-Печорска и Почајевска лавра од Украјинске православне цркве, која је под Московском патријаршијом.

Патријарх Иринеј је навео да је целокупни православни свет Кијевско-Печорска и Почајевска лавра највеличанственије светиње.

«С негодовањем смо сазнали о намерама да се предају расколницима, које не признаје ниједна од светих православних цркава. Молимо се да Господ укрепи свету Украјинску православну цркву у подвигу исповедања Христа и да им подари снагу да се одупру насиљу и мржњи љубављу и трпљењем», истакао је спрски патријарх.

Раније је Украјинска православна црква, позивајући се на очевице, саопштила да су представници непризнате украјинске аутокефалне цркве, уз подршку екстремистичке организације «Десни сектор», напали вернике Успенског храма, тражећи да се храм преда под њихову јурисдикцију.

Очевици су тврдили да вернике нису пустили у храм, да су их тукли палицама и шипкама, бацали на њих Молотовљеве коктеле, прскали бибер-спрејом.
Извор:

уторак, 08. децембар 2015.

ЈА САМ ГОРАЖДЕВАЦ !!!! Српски народ поново нападнут на Косову и Метохији!

Дана 7. децембра 2015. године око три часа ујутру арбанашка лица извршила су више напада на подручје српског села Гораждевца близу Пећи. Гораждевац је српско село са 220 кућа и 700 становника и једно је од највећих насеља у којима живе Срби у Метохији. Том приликом срушено је спомен обележје жртвама НАТО пакта током бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године, спомен обележје деци страдалој у терористичком нападу у Бистрици  (августа 2003) и запаљен је аутомобил Србољуба Колашинца и спаљена трафика породице Вукашиновић.

Није то био једини напад на српска подручја. Арбанаси су извели још један напад овог пута на српске породице које живе у селу Србобран у општини Исток. У том селу живе четири српске породице. Продавница српске породице Симоновић је нападнута зато што у тој породици живи двоје српске деце и циљ је протеривање свих Срба.
Студентска канцеларија у Косовској Митровици покренула је преко социјалних мрежа акцију под називом "Ја сам Гораждевац", поводом последњих напада на Србе у Метохији. Желели бисмо да сви они Срби која су стављали заставу Француске на својим профилним сликама на Фејсбуку и саосећали се жртвама у Паризу, ставе натпис и слику "Ја сам Гораждевац" и тиме пруже подршку свом народу.

Рад наше браће из организације СТУДЕНТИ ЗА ИСТИНУ пратите на фејсбук страници https://www.facebook.com/StudentiZaIstinu/. Борите се за истину о српском народу! Сви заједно до победе!













субота, 05. децембар 2015.

Осман Ђикић (1879-1912), српски родољуб и писац

Осман Ђикић рођен је 7. јануара 1879. године у Мостару који је годину дана раније дошао под окупацију Аустро-Угарске. Због тога што се изјашњавао као Србин аустроугарске власти истерале су га из 5. разреда гимназије. Школовање је наставио у Београду, Цариграду и Бечу где је завршио Трговачку академију. Радио је као банкарски чиновник у Загребу, Брчко и Мостару.
У време када се је ишао у гимназију дружио се људима окупљеним око листа Зора Светозаром Ћоровићем, Јованом Дучићем, Алексом Шантићем.

Осман Ђикић (1879-1912)
 Био је оснивач муслиманског културног друштва Гајрет које је усмеравао просрпски. Осим тога покренуо је часопис Мусават (1909), Босанско-херцеговачки гласник (1910), Самоуправу (1912). Писао је многе песме и прозна дела. Издао је три збирке песама: 1) Побратимство са Авдом С. Карабеговиће, и Омер-бегом Сулејманпашићем-Деспотовићем (1900. у Београду), 2) Муслиманској младежи (штампала 1902. Српска дубровачка штампарија А. Пасарића), 3) Ашиклије (штампала 1903. Српска штампарија синова С. Мијата Радовића у Мостару). Умро је од туберкулозе 30. марта 1912. године у 33. години живота.

"Не, никад неће, ко се Србом зове,

Пред вама стрепет, нит се молит вама

Нећете препаст очи соколове

Овога свјета најжешћим мукама!"


                                            Осман Ђикић

понедељак, 30. новембар 2015.

Глобални самит о клими у Паризу. Како спречити глобално загревање?

Данас, 30. новембра 2015, у Паризу скупиће се председници и премијери 147 земаља света у намери да се ограничи глобално загревање. Учесници самита су најавили да ће постићи историјски договор како би се избегло загревање планете и отопљавање ледника. 
Подсетићемо да је по Кјото (1997-2005) протоколу Европска унија била дужна да смањи емисију угљен диоксида за 8%, Сједињене Америчке Државе за 7%, Јапан за 6%. Развијене земље су се обавезале, пошто највише и загађују планету, да смање емитовање угљен диоксида за 5,2%.
Баште на крововима
Да би се предупредило свеопште загађење потребно је подизање еколошке свести код народа. Осим тога потребно је улагати у обновљиве изворе енергије (соларна енергија, снага ветра и океана, хидроенергија). Потребно је рационално грејање и повећати енергетску ефикасност стамбених објеката. Уместо аутомобила који користе фосилна горива могли би користити аутомобиле које покреће електрична енергија. На крововима зграда могли би подићи мале баште или засадити цвеће. Производити биогориво. Пошумити голети.

Ово су само неке ствари за размишљање. Једну планету имамо! Заштити природу-Заштити себе!
Ветропаркови

Соларна енергија







субота, 21. новембар 2015.

Први светац српски и кнез Дукље Јован Владимир

Кнез Владимир управљао је српском кнежевином Дукљом од око 1000. до 1016. године. Његов отац је био, по Летопису Попа Дукљанина, кнез Петрослав. Византијски писац Јован Скилица и Поп Дукљанин описали су Владимира као човека пуног врлине, правичног, мирољубивог и мудрог. Његова блиска и мудра политика са Византијским (Ромејским) царством сметала је бугарском владару Самуилу, који је са браћом подигао устанак против Ромеја 976. године. Своју државу Самуило је брзо ширио на југу и истоку. Тако је под своју власт ставио Македонију без Солуна, Подунавску Бугарску, Тесалију, Епир и Драч. На реду су били савезници Ромеја на западу, Срби.
Цар Самуило шаље своје трупе на српске кнежевине Дукљу, Захумље, Босну, Рашку. Кнез Владимир се заједно са својом војском повлачи на планину Облик (данас Тарабош) недалеко од Скадра. Ипак, заробљен је и послат у Преспу где је стављен у тамницу. Цар Самуило оженио је Владимира својом кћерком Косаром у складу са својом политичком проценом. Наиме, враћањем бивших владара на њихове некадашње територије и њиховом женидбом за царску породицу, Самуилу се остављала могућност да не троши своју војску на гушење побуна него на борбу са ромејским трупама.
Остаци цркве Пречисте Крајинске у чијој близини је био двор кнеза Владимира

Кнезу Владимиру враћена је на управу његова кнежевина, Дукља, и додата су му пространства на северу Драчке теме и земље у сливу Таре и Пиве. Међутим, после неког времена преминуо је цар Самуило (1014. године) и десила су се тумбања у царској породици. Самуиловог сина Гаврила Радомира убија Јован Владислав, син рођеног брата Самуиловог. Он је хтео да убије и кнеза Владимира и у том науму је успео 1016. године. Кнез Владимир је убијен на изласку из цркве и поред уверавања цара Јована Владислава да му се неће ништа догодити. 
Балканско полуострво у 9. веку
Недуго затим тело кнеза Владимира пренето је у из Преспе у Крајину. Од 1381. године његове мошти чувају се у манастиру светог Јована Владимира код Елбасана, да би мошти биле пренете 1995. године у православну цркву у Тирани. Његово житије настало је у Дукљи негде између 1075. и 1089. године и он је први српски светац. Култ Јована Владимира нарочито је изражен у околини Елбасана и у Крајини. На иконама се представља у владарском руху где у десној руци држи крст а у левој своју главу.

Фреска кнеза Јована Владимира



среда, 11. новембар 2015.

11. новембар - Дан примирја

На данашњи дан 1918. године Немачка царевина потписала је примирја са силама Антанте у 11.00. Тиме је Први светски рат завршен. Краљевина Србија је у овом рату изгубила 26% укупног становништва али као победница. Београд је ослобођен 1. новембра, али је српска војска наставила ослобађање браће преко Дунава, Саве и Дрине.










понедељак, 09. новембар 2015.

КОСОВО* НИЈЕ ПРИМЉЕНО У УНЕСКО!

Генерална конференција УНЕСКА која је заседала данас у Паризу одбила је пријем  тзв. државе Косово у ту организацију. Од 142 државе које су биле на Генералној конференцији 92 су гласале за пријем тзв. државе Косово, 50 их је било против, уздржаних 29 тако да предлог Републике Албаније није добио двотрећинску већину. Неопходна двотрећинска већина била је 95 гласова. Међу земљама које нису подржале пријем Косова* су Русија, Бразил, Кина, Јужноафричка република, Индија, Сирија, Аргентина, Шпанија, Молдавија, Грузија, Јерменија, Кипар, Казахстан, Белорусија, Палестина, Северна Кореја, Словачка, Уругвај, Парагвај, Венецуела, Бaхреин, Индонезија, Етиопија, Еритреја, Ангола, Уганда, Маурицијус, Мозамбик, Демократска Република Конго, Зимбабве, Намибија, Мароко,  Јужни Судан, Република Конго, Екваторијална Гвинеја, Боцвана, Шри Ланка, НДР Лаос, Мијанмар, Либан, Киргистан, Казахстан, Суринам, Мексико, Никарагва, Еквадор, Куба, Гватемала, Боливија, Чиле...

За улазак Косова* у  УНЕСКО гласали су између осталих Словенија, Бугарска, Хрватска, Велика Британија, Белгија, Француска, Канада, Белизе, Ирска, Исланд, Италија, Литванија, Малезија, Пакистан, Панама, Норвешка, Нови Зеланд, Португал, Чешка, Шведска, Швајцарска, Чад, Тајланд, Турска, Авганистан, Албанија, Немачка, Андора...
Видимо ко су пријатељи...



9. новембар 1918 - Ослобођен Нови Сад од аустроугарске владавине

На данашњи дан 9. новембра 1918. године српска војска ослободила је Нови Сад од аустроугарске владавине. Аустроугарска је 3. новембра 1918. године потписала капитулацију али се већ октобра 1918. године почела урушавати. У складу са тим дешавањима Српски народни одбор, формиран крајем октобра 1918, упутио је ултиматум команданту немачких трупа да 8. новембра, најкасније до шест часова ујутру, његови војници напусте град. По изласку и последњег непријатељског војника, Бошко Павловић је наредио да српске страже заузму све важне пунктове у граду, а у ноћи између 8. и 9. новембра мандатори Српског народног одбора су и званично преузели власт у Новом Саду од мађарског Магистрата. 
Спомен обележје српским војницима-ослободиоцима на Петроварадину 
На седници је, пола сата пре поноћи, власт прешла у српске руке, тако да су новосадски Срби фактички сами себе ослободили дан пре уласка српске војске у Нови Сад, 9. новембра. Када је јављено да српска војска долази у Нови Сад, у сусрет јој је пошло у току преподнева око 400 коњаника, који су били у народним оделима, а носили су српски барјак. На мосту је у име Новосађана први поздравио српске војнике угледни грађанин Сава Стојковић , члан Управног одбора Матице српске. Он је окићену српску заставу предао мајору Војиславу Бугарском  као команданту јединице српске војске која је имала част да ослободи Нови Сад. Потом је, уз присуство мноштва грађана, на главном градском тргу приређен дочек српској војсци, а добродошлицу им је са балкона Матице српске зажелео Јаша Томић.

Улазак српске војске у Нови Сад  9. новембра 1918. године

недеља, 08. новембар 2015.

8. новембра 1945. године - угашена Демократија, једини опозициони лист у Демократској Федеративној Југославији

Осмог новембра 1945. године изашао је последњи, седми број Демократије, првог и јединог опозиционог листа у тадашњој Демократској Федеративној Југославији. Њен главни уредник био је Милан Грол (1876-1952), српски књижевник, драматург и управник Народног позоришта у Београду и политичар, а као издавач је потписан Никола Д. Јеремић. Лист, који је излазио четвртком, први пут се појавио пред читаоцима крајем септембра 1945. У роману Призраци, Светлана Велмар-Јанковић пише: “Лист Демократија престао је да излази. Био је забрањен.”Прва реченица је тачна, друга није. Према писању Политике од 15. новембра 1945, очигледно је да Гролова Демократија није забрањена, већ да су је комунистичке власти уобичајеном и ефикасном смицалицом лишиле услуга штампарије.
Милан Грол
Демократска и отворена борба коју је Милан Грол, тада председник Демократске странке, повео против црвеног једноумља свакако је била у прст у око властима, али је лист, ипак, излазио. Титова влада желела је да представи западној јавности како је у Југославији могуће јавно објављивање и ставова који се разликују од званичних. 
Привид трпељивости, ипак, није дуго трајао. Штампано је укупно седам бројева Демократије, а последњи је изашао уочи избора за Уставотворну скупштину, одржаних 11. новембра 1945. То, у правом смислу речи, и нису били избори, већ њихова својеврсна имитација. Бирачи су имали прилику да се тајним гласањем изјасне за листу Народног фронта (коју си чиниле КПЈ и неколико мањих странака) или да своје куглице убаце у кутију без икакве ознаке, у народу назване “ћорава”. Она је имала за циљ да се на бирачка места привуку и они који нису желели да гласају за Народни фронт јер је, као и увек, одзив био веома важан.
У Борби 1. октобра 1945. објављен је извештај са неког народног збора, на коме је Моша Пијаде овако грмео: "Ми морамо смрдљиву лешину реакције макнути с нашег пута! Средине нема и не може да буде! Ко не гласа за Народни фронт, тај ће да гласа против народа и независности Југославије! Тај ће гласати за фашистичке и четничке униформе, за највећу издају коју је српски народ икада доживео!”
Демократска странка одлучила је да не излази на изборе и о томе је Демократија писала већ у првом броју. Својим члановима и симпатизерима саветовала је да – како не би имали неприлика – изађу на биралишта и своје гласове убаце у кутију без листе.

понедељак, 19. октобар 2015.

Реализација пројекта "Заштити природу, заштити себе!" - Очишћен градски парк Руско гробље

Ових дана је у Јагодини настављена реализација пројекта “Заштити природу заштити себе” рашчишћавањем спомен парка „Руско гробље“. Пројекат реализује неформална група "Омладински парламент СОКО Јагодина" уз подршку Удружења "Сунце", ресурс центра за Подунавски, Шумадијски и Поморавски округ у оквиру програма Млади су закон, који финансира Министарство омладине и спорта Републике Србије.
            У претходним недељама организовано је рашчишћавање насеља Сарина међа, Пивара, Табане и Стрелиште на опште задовољство грађана који су охрабрујућим коментарима подржали групу младих волонтера. Ништа мање симпатија нису исказали ни посетиоци наведеног спомен парка чак су се неки од присутних и прикључили акцији.
             До сада је у  акцији  учествовало двадесетак младих људи како чланова тако и симпатизера горе поменуте групе. Остале акције које су обухваћене овим пројектом, међу којима је планирано пошумљавање и едукативно предавање, биће најављене на фејсбук страници групе “Заштити природу заштити себе”.
            Ненад Николић, лидер неформалне групе, је рекао: “Овим пројектом желимо не само да дамо свој допринос у борби за „здравију планету“ већ и да дамо пример, посебно младим људима, да ма колико да је тешко, морају да се боре за боље сутра. Кроз успешно остваривање наших идеја желимо да отклонимо апатичне изговоре о узалудности борбе за боље сутра у овој земљи. Ту поруку желимо да пошаљемо кроз све што радимо и што успешнији будемо то ће се и наша порука јаче чути.“
              Као наш мали допринос, желимо да позовемо све младе људе да се прикључе овој и другим сличним акцијама које су од велике важности за нашу заједницу.














четвртак, 15. октобар 2015.

Реализација пројекта "Заштити природу, заштити себе!" - Очишћена градска насеља Табане и Стрелиште

 Ових дана је у Јагодини настављена реализација пројекта “Заштити природу заштити себе” рашчишћавањем насеља Табане и Стрелиште. Пројекат реализује неформална група "Омладински парламент СОКО Јагодина" уз подршку Удружења "Сунце", ресурс центра за Подунавски, Шумадијски и Поморавски округ у оквиру програма Млади су закон, који финансира Министарство омладине и спорта Републике Србије.

            У претходној недељи организовано је рашчишћавање насеља Сарина међа и Пивара на опште задовољство грађана који су охрабрујућим коментарима подржали групу младих волонтера. Ништа мање симпатија нису исказали ни мештани насеља Табане и Стрелиште. До сада је у  акцији  учествовало двадесетак младих људи како чланова тако и симпатизера горе поменуте групе. У недељу 18.октобра моћи ћете да их видите и да им се придружите у рашчишћавању спомен- парка „Руско гробље“. Остале акције које су обухваћене овим пројектом, међу којима је планирано пошумљавање и едукативно предавање, биће најављене на фејсбук страници групе “Заштити природу заштити себе”.
            Ненад Николић, лидер неформалне групе, је рекао: “Овим пројектом желимо не само да дамо свој допринос у борби за „здравију планету“ већ и да дамо пример, посебно младим људима, да ма колико да је тешко, морају да се боре за боље сутра. Кроз успешно остваривање наших идеја желимо да отклонимо апатичне изговоре о узалудности борбе за боље сутра у овој земљи. Ту поруку желимо да пошаљемо кроз све што радимо и што успешнији будемо то ће се и наша порука јаче чути.

              Као наш мали допринос, желимо да позовемо све младе људе да се прикључе овој и другим сличним акцијама које су од велике важности за нашу заједницу








недеља, 11. октобар 2015.

Подршка студентима за акцију - Не чланству Косова у УНЕСКО

Старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" даје своју пуну подршку Студентима за истину поводом акције "Не чланству Косова у УНЕСКО".

У целости вам преносимо поруку Студената за истину:


СТУДЕНТИ ЗА ИСТИНУ - НЕ ЧЛАНСТВУ КОСОВА* У УНЕСКО
Драге колеге студенти након дипломатске битке за вето поводом резолуције УН за Сребреницу, слиједи нам још једна исто таква дипломатска акција. Наиме овог пута је ријеч о пријему сомопроглашеног Косова* у УНЕСКО, међународну организацију која се бави образовањем, науком и културом, а једна од примарних улога јој је заштита културног наслијеђа и свјетске историјске баштине.
Ова битка ће бити можда још тежа јер сада нема вета и гласа се простом већином прво на Извршном савјету УНЕСКА који броји 58 држава чланица. У понедјељак се расправља дневни ред за Извршни савјет, док ће сједница Извршног савјета бити око 20. октобра. Уколико након овог гласања приједлог прође на Извршном савјету, онда се ставља на дневни ред за гласање у Генералној конференцији УНЕСКО која броји 195 чланица и гдје се доноси коначна одлука о пријему. Да би одлука прошла потребно је 2/3 од укупног броја чланица, дакле 130 држава. Из овога се види да неће бити лако да се ово заустави. Велике државе "запада" као што су Француска, Њемачка, Британија и САД увелико подржавају и лобирају за пријем Косова у УНЕСКО. став Русије је познат, али овај пут не можемо рачунати само на то.
Оно што ћемо ми покренути наредних дана је опсежна интернационална кампања да покушамо учинити колико можемо да би се ово зауставило и да би показали да они који траже чланство у овој организацији нису ништа другачији од оних који су до пре неколико мјесеци чекићима уништавали културно наслијеђе древне Сирије и Ирака.
Свака помоћ је добро дошла. Молимо вас да подијелите наше објаве, да подржите ову акцију као и да нам предложите неке идеје. Оно што ће нам највише требати јесу волонтери и преводиоци за што више свјетских језика. (Француски, Грчки, Арапски, Њемачки, Кинески, Шпански, Руски и све остале за које буде пријављених добровољаца). Поред овога покушаћемо успоставити опет Пеј Пал рачун за уплате које би користили за промоцију постова као што смо то радили за вријеме претходне кампање.
НЕКА БРАТ ЗАГРЛИ БРАТА ДО СЕБЕ.
Косово и Метохија у емотикон heart
На сликама испод можете видјети како је од стране албанских терориста који данас хоће чланство у УНЕСКО уништена црква Светог Пророка Илије у Подујеву током мартовског погрома 2004. године.



петак, 09. октобар 2015.

Реализација пројекта "Заштити природу, заштити себе!" - Очишћена Сарина међа и Пивара

Ових дана је у Јагодини почео пројекат “Заштити природу заштити себе” који реализује неформална група "Омладински парламент СОКО Јагодина" уз подршку Удружења "Сунце", ресурс центра за Подунавски, Шумадијски и Поморавски округ у оквиру програма Млади су закон, који финансира Министарство омладине и спорта Републике Србије.
У протеклој недељи организовано је рашчишћавање насеља Сарина међа и Пивара на опште задовољство грађана који су топлом подршком у великом броју подржали групу младих волонтера. У акцији је учествовало десетак младих људи како чланова тако и симпатизера горе поменуте групе. У наредној недељи 13. и 14.октобра моћи ћете да их видите и да им се придружите у рашчишћавању насеља Табане и Стрелиште. Остале акције које су обухваћене овим пројектом биће најављене на фб страници групе “Заштити природу заштити себе”.
Александар Рацић, један од координатора пројекта, је рекао: “Проблем који неформална група "Омладински парламент СОКО Јагодина" жели да реши везан је за све већу угроженост животне средине како на локалу тако и на глобалном нивоу. Кроз извлачење из фразологије реченицу "Делуј локално мисли глобално" желимо да кроз конкретне акције отпочнемо решавање овог проблема. Оваквим примером ћемо подстаћи и друге барем на локалном нивоу да схвате потребу за решавање овог проблема и тиме их подстакнемо да се и сами покрену у правцу његовог активног решавања.” И додао:”Посебно бих се захвалио на подршци Ресурс Центру У.Г. “Сунце.” као и регионалном центру Јагодина синдиката образовања Србије.”
Као наш мали допринос, желимо да позовемо све младе људе да се прикључе овој и другим сличним акцијама које су од велике важности за нашу заједницу.








На данашњи дан рођен је велики писац Иво Андрић

Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у Травнику, који се налазио у саставу Аустро-Угарске. Основну школу завршио је у Вишеграду, а Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу, у Сарајеву. Октобра 1912. започиње студије у Загребу, одакле прелази у Беч, где слуша предавања из историје, филозофије и књижевности. Због слабих плућа и честих здравствених проблема, писац ускоро напушта престоницу Аустро-Угарске и наставља студије у Кракову. Као гимназијалац био је припадник покрета "Млада Босна" и борац за ослобођење јужнословенских народа из аустроугарске тамнице.
Затечен Првим светским ратом, убрзо напушта студије, вративши се у Сплит, где га полиција хапси и одводи у тамницу - прво у Шибеник, а затим у Марибор, након чега му је одређен кућни притвор у Овчареву, из ког прелази у Зеницу. Иво Андрић је студије завршио у Грацу. У јуну 1924. године одбранио је докторску тезу "О развоју духовног живота у Босни под утицајем турске владавине", а две године касније постао ванредни члан Српске краљевске академије у Београду. Њен редовни члан био је од 1939. године.
Андрић је иза себе оставио богат књижевни опус. Своју књижевну каријеру започео је као песник - први књижевни рад, песму "У сумрак", објавио је 1911. у "Босанској вили". Током боравка у мариборској тамници интензивно пише прозу, а 1918. следи дело "Екс Понто"”.
После Првог светског рата Андрић се запослио у Министарству спољних послова у Београду. Служба га је у раној фази одвела у посланства у Ватикану, Трсту, Букурешту, Грацу.
Радио је у дипломатској служби Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а затим Краљевине Југославије, и у Риму, Марсељу, Паризу, Бриселу, Женеви, Мадриду и Берлину.То је период плодног литерарног стваралаштва и тада објављује збирку песама у прози "Немири" и приповетке "Ћоркан и Швабица", "Мустафа Маџар", "Љубав у касаби", "Мост на Жепи", "Јелена, жена које нема".
Уочи Другог светског рата - 1939. године, због несагласја са политиком власти у Београду, напустио је амбасадорско место у Берлину, вратио се у Београд и посветио писању.
Књижевну величину и признање у свету Андрићу је донео прозни опус: романи "Травничка хроника", "На Дрини ћуприја" и "Госпођица", настали 1945. године, као и роман "Проклета авлија" из 1954. године.
Иво Андрић

За роман "На Дрини ћуприја" писац је крајем 1961. године добио Нобелову награду за књижевност. Андрић је први и до сада једини писац са ових простора који је одликован тим највишим књижевним признањем.
Иво Андрић је умро на Војномедицинској академији у Београду 13. марта 1975. године.
Сахрањен је у Алеји великана на београдском Новом гробљу.
У часу смрти имао је непуне 83 године, а у Андрићевој бележници је остао запис: "Помисао на смрт изазива, већ сама по себи, код човека страх. А код књижевника и сваког 'јавног радника' долази уз то још и одвратност од глупих и неискрених некролога који нас чекају".
На основу тестаментарне воље писца, 1976. године основана је Задужбина Иве Андрића, која и данас води бригу о пишчевој књижевној баштини.
Задужбина сваке године додељује Андрићеву награду за најбољу приповетку или збирку прича написану на српском језику.

уторак, 29. септембар 2015.

24 године од херојског чина мајора Милана Тепића у Бјеловару

Мајор Милан Тепић
На данашњи дан 29. септембра 1991. у Бјеловару, дизањем у ваздух војног складишта, погинуо је мајор Милан Тепић, спасивши тиме своје војнике и наносећи тежак ударац непријатељу.
У јулу 1991. хрватске паравојне формације „Зенге“ опколиле су припаднике Југословенске народне армије, који су се налазили на одслужењу војног рока у касарни у Бјеловару. Команда 5. војне области ЈНА у Загребу је послала Посматрачку мисију тадашње „Европске заједнице“ којој, међутим, припадници „Зенги“  нису дозволили приступ у касарну.
Пребег из ЈНА потпуковник Јосип Томшић, који је у међувремену постао командант хрватске "одбране Бјеловара", припремио је напад на касарну у којој су се налазили преостали војници, официри и њихови чланови фамилија који нису пребегли на другу страну. Касарна у којој данима није било воде и струје, нападнута је са 2.000 војника.
Пошто команда ЈНА није послала помоћ, командант бригаде пуковник Рајко Ковачевић је наредио предају и одлагање оружја. По уласку у касарну, тадашњи председник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић је наредио да се припадници ЈНА скину до појаса, након чега је из строја извео команданта Рајка Ковачевића са помоћницима, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, које је потом одвео 50 метара даље и убио из пиштоља. 
Око 200 војника ЈНА је тада заробљено. Тепић је међутим, одбио да се преда и са групом војника се повукао у Централно складише борбених средстава у оближњем селу Беденик у којој је организовао одбрану од хрватских формација које су опколиле објекат.
Не желећи да препусти оружје из касарне хрватским паравојним формацијам, Тепић је својим војницима наредио повлачење на безбедну раздаљину од складишта. Према неким изворима, на то их је упозорио речима:
„Војско, слушајте ме добро! Не знам колико ћемо моћи овако још да издржимо, усташе ће тек жестоко навалити и настојати да нас заскоче. Зато су пажљиви са ватром и избјегавају да ударе по складишту, и ово што ми имамо овдје је за њих више него драгоцјено. Кад дође тренутак, кад се више не буде могло издржати и кад дође мука до ока, тражићу да се удаљите на пристојну удаљеност од главног објекта. Да не замерате ми ако сам негде према неком погријешио, али хоћу двије ствари да урадим уз вашу помоћ. Да усташама не дам Беденик, и да ви останете живи. Нека неко од вас сачува мој ратни дневник.“ 
Кад су се војници удаљили на довољној удаљености, а Хрвати се већ приближили одредишту, минирао је складиште муниције са 170 тона експлозивних средстава и дигао га у ваздух. Осим њега, погинуло је званично 11, а незванично 200 нападача на касарну, који су се потом водили као нестали. Тако је Милан Тепић ушао у историју на сличан начин на који и ресавски војвода Стеван Синђелић, који је 1809. дигао у ваздух себе заједно са турским војницима,
Његово наређење, међутим, није послушао војник на одслужењу редовног војног рока, Стојадин Мирковић, који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није погођен противоклопним пројектилом. У знак одмазде стрељан је и командир страже Ранко Стефановић.
Због овог чина мајор Тепић је постухмно одликован Орденом народног хероја Југославије и проглашен за народног хероја. Његово име данас носе улице у градовима широм Србије и Републике Српске, а у његову част Војска Републике Српске је установила посебан  Орден за заслуге у рату.

Српска омладинска културна организација "СОКО" је априла месеца посетила Козарску Дубицу родно место мајора Тепића и положила венац на спомен обележије. Након полагања венца делегација је посетила родну кућу мајора Милана Тепића и том прилом се упознала и разговарала са члановима породице Тепић. Љубазно су их примили и угостили сетра Марија и мајка страдалог хероја Милена.