У потпуности преносимо чланак са портала
Piše: Aleksandar Racić, mladi jagodinski glumac i pesnik
Šta se dešava sa nama? Zašto smo ovakvi? Kojim to putem
idemo? Šta nam se sprema? Ovo su pitanja na koja niko nema konkretan
odgovor. Kada ustanem ujutru prosto se zapitam kuda plovi ovaj brod na
kome smo mi. Šta smo toliko skrivili pa nam sve nekako ide nizbrdo. Gde
su one prave vrednosti? Gde su se izgubili poštenje, ljubav, iskrenost,
vera i kultura?
Ima ih još po negde, ali se polako gube i nestaju. Od toliko problema
koliko ih imamo, a broj je veoma veliki ja bih se osvrnuo na problem
kulture. Prosto se zapitam šta se dešava sa našom kulturom, a po nekad
mi se prosto čini da je i nema. Ustanem tako ujutru odem do prve trafike
da kupim dnevne novine, da ih prelistam i vidim šta ima novo.
Prelistavam tako strane i u devedeset posto novina ne mogu da nađem
delove iz kulture, možda ponekad i naletim na neki tekstić koji jedva da
ima i desetak rečenica. Međutim tu negde na sredini gde bi trebala da
bude kultura nalaze se čitave strane sa fotografijama nekakvih nazovi
poznatih ličnosti. Te nazovi poznate ličnosti su grandiozne
starlete. Jednog dana jedna ima dečka, narednog dana druga ima dečka,
trećeg dana se one navodno svađaju i jedna drugoj otimaju dečka, ali ja i
dalje ne razumem zašto je to uopšte nekome bitno.
Zna li neko ko su te ili šta su te starlete? Da nisu možda one neke
umetnice? Pitam se gde su tekstovi o promocijama knjiga, o pozorišnim
premijerama i predstavama, o festivalima, o likovnim izložbama, o
koncertima.
Jedino mesto gde uspem da nađem takvu vrstu tekstova, a da u njoj
nema starleta jeste nedeljnik mog grada i mog okruga. U njemu se nalaze
najave kulturnih dešavanja i izveštaji sa tih dešavanja. Jedino ovde
mogu da pronađem taj kulturni kutak i da vidim šta se dešava i šta će se
dešavati.
Međutim, to moje zadovoljstvo i zadovoljstvo onih ljudi koji misle na ovaj način kao i ja uskoro bi moglo da se uskrati. Čuo
sam da se sprema zakon o privarizaciji lokalnih medija, a da one kuće
koje se ne budu prodale moraju da se zatvore. Pitam se prosto šta se to
sa nama dešava? Zar je moguće da sve ono što iole vredi mora da nestane i
isčezne. Kao mladi umetnik, čovek koji se bavi glumom i pisanjem pesama
morao sam da dignem svoj glas protiv ove nepravde.
Ovom prilikom pozivam i druge umetnike i intelektualce da se objave i
dignu svoj glas, jer svojim ćutanjem samo podržavaju ovu ideju i misiju
koju neko mora da izvrši i sprovede u delo. Kažu da moramo da idemo u
pravcu Evropskih vrednosti. Pa zar su Evropske vrednosti gole starlete
na televiziji i pune strane novina sa njihovim fotografijama i
nebuloznim izjavama. Pitam se jesu li to te vrednosti za kojima toliko
žudimo i čeznemo? Jel tako trebamo da obrazujemo našu decu ili po
nečijem nalogu izgleda moramo da ih što više zatupljujemo? Izgleda da
nam više ne trebaju neki novi Jakšić, Dis, Dučić ili Zmaj. Izgleda da
nam više ne trebaju pastiri koji će da čuvaju svoje ovce, već nam
trebaju oni koji će ih voditi na klanje umesto na pašu.
Ukidanjem lokalnih medija nećemo imati tu dozu objektivnosti
svega onoga što se dešava u gradu jer pojedine medijske kuće to uopšte i
ne zanima. Zato je ovo poziv i apel mojim kolegama i svim umetnicima i
ne samo njima već svima onima kojima je stalo do kulture. Danas će to
biti gašenje medija, a sutradan ko zna možda to budu pozorišta, centri
za kulturu, ateljei, biblioteke ili književni klubovi. PROBUDITE SE
SADA, JER POSLE MOŽE BITI KASNO!
Нема коментара:
Постави коментар